Prokupac – vino koje pamti staru Srbiju
Francuska ima Cabernet Sauvignon. Italija Sangiovese. Španija Tempranillo.
A Srbija ima — Prokupac.
Tamno grožđe debelih bobica vekovima je deo vinogradarskog pejzaža južne i centralne Srbije. Danas od njega nastaju moderna vina koja ponovo privlače pažnju vinara i ljubitelja vina, ali priča o Prokupcu mnogo je starija od savremenih vinarija.
To je priča o Toplici i Župi, starim vinogradima, jesenjim berbama, podrumima ispod porodičnih kuća — i magarcima koji su nekada, sa koširima punim grožđa, bili gotovo neodvojivi od prokupačkih vinogradara.
Prokuplje, grad okružen vinogradima
Pisani tragovi o vinogradima oko Prokuplja sežu najmanje do kraja XIV veka, dok savremena genetička istraživanja potvrđuju da Prokupac pripada veoma starom balkanskom vinskom nasleđu. Genetičko istraživanje objavljeno 2024. godine pokazalo je čak da se Prokupac nalazi u osnovi višegeneracijske porodice tradicionalnih balkanskih sorti.
Vremenom je vinogradarstvo postalo toliko važno za ovaj kraj da je teško bilo odvojiti svakodnevni život Prokupčana od vinove loze.
Brda oko grada bila su prekrivena vinogradima. Među poznatim vinogradarskim položajima bila je i Sokolica, gde postoje zabeležena porodična sećanja na vinograde zasađene još početkom XX veka.
Vinograd nije bio samo posao.
Bio je deo kuće, porodice i načina života.
Sokolica, magarci i jedna neobična „dresura“
Do vinograda na brdima nije se stizalo automobilom.
Stizalo se peške — i sa magarcem.
Magarac je nosio alat i vodu prema vinogradu, a kada bi došla berba, niz brdo su se vraćali koširi puni grožđa.
Uz Sokolicu je ostala i jedna zanimljiva lokalna priča koju su generacije Prokupčana prenosile među sobom.
Magare bi u podnožju brda dobilo šećer.
Ali ne i vodu.
Žedno posle šećera, znalo je da ga voda čeka gore i samo bi krenulo poznatim putem prema vinogradu.
Jednostavna seoska dresura.
Životinja je naučila put, a čoveku je ostajalo da natovari ono što treba preneti.
Možda takve male priče najbolje pokazuju koliko su vinograd, čovek i životinja nekada bili povezani u svakodnevnom životu ovog kraja.
Kada je Prokuplje bilo – Magarevo
Magarac u tadašnjem Prokuplju nije bio nikakva egzotika.
Bio je radna životinja i važan deo vinogradarske ekonomije.
Stare fotografije čak beleže skupove magaričara u samom centru Prokuplja, dok lokalna sećanja i zapisi govore o karavanima magaraca sa koširima punim grožđa koji su prolazili gradom.
U vreme berbe slika je morala biti upečatljiva: ljudi, kola, magarci i ogromne količine grožđa koje stižu sa okolnih brda.
Postojale su kilometarske kolone zaprega koje su čekale da predaju grožđe.
Veza između grada i magaraca bila je toliko jaka da je Prokuplje dobilo nadimak koji starije generacije i danas dobro poznaju:
Magarevo.
Postoji čak i zabeleženo lokalno kazivanje da je nekada mlada u miraz donosila „lojze i magarca“ — vinograd i životinju bez koje se teško moglo raditi na strmim vinogradarskim terenima.
Prokupac ili Rskavac?
Ako iz Toplice krenemo prema Župi, priča se nastavlja.
Tamo se Prokupac tradicionalno nazivao i Rskavac ili Hrskavac, što se povezuje sa njegovom čvrstom, hrskavom pokožicom.
Upravo je Župa bila jedan od krajeva u kojima je sorta opstala i kada je njena nekadašnja rasprostranjenost počela da se smanjuje.
Prokupac je snažna, rodna sorta koja daje karakteristična crvena vina, a tradicionalno je korišćena i za čuvenu srpsku ružicu. Savremeni način rada u vinogradu i podrumu pokazao je da od iste stare sorte mogu nastati mnogo ozbiljnija i kompleksnija vina nego što joj se nekada priznavalo.
Kada su vinogradi počeli da nestaju
Druga polovina XX veka promenila je sliku Prokuplja.
Stari način vinogradarstva polako je nestajao, menjala se proizvodnja, a međunarodne sorte postajale su sve prisutnije.
Nestajali su vinogradi sa pojedinih brda.
Nestajali su i magarci iz gradskih ulica.
Karavani sa koširima grožđa postali su uspomena.
Ali Prokupac nije nestao.
Preživeo je u starim vinogradima i porodicama koje nisu odustajale od sorte koju su poznavale generacijama.
A onda je počeo povratak.
Povratak Prokupca
Poslednjih godina nova generacija srpskih vinara ponovo otkriva ono što su njihovi preci odavno znali.
Prokupac ima karakter.
Danas se najviše vezuje za Toplicu, Župu i područje Tri Morave, a od njega nastaju vina koja više ne pokušavaju da liče na Cabernet Sauvignon, Merlot ili neku drugu međunarodnu sortu.
Upravo suprotno.
Njegova najveća vrednost postaje to što nije isti kao drugi.
Savremeni Prokupac može biti svež i voćan, ali i ozbiljan, strukturiran i sposoban za odležavanje. Zbog toga se sve češće pojavljuje tamo gde Srbija želi da predstavi sopstveni gastronomski identitet.
Srbija se ne upoznaje samo pogledom
Za putnika koji prvi put dolazi u Srbiju, Beograd je često početak putovanja.
Ali Srbija ne završava na granicama glavnog grada.
Treba krenuti južnije.
Videti vinograde.
Sesti za sto.
Probati hranu koja se razlikuje od kraja do kraja.
Razgovarati sa ljudima.
I sipati u čašu vino napravljeno od sorte koja je ovde rasla mnogo pre nego što je Srbija postala turistička destinacija.
Jer gastronomija nije samo ono što jedemo i pijemo.
Ona je način da upoznamo zemlju.
EXPO 2027 – prilika da upoznate i Srbiju iza Beograda
Beograd će tokom EXPO 2027 ugostiti ljude iz čitavog sveta.
Za mnoge od njih to će biti prvi susret sa Srbijom.
Ali nekoliko dana u Beogradu može biti tek početak.
Od prestonice vode putevi prema Dunavu, planinama, banjama, manastirima, starim gradovima — i vinogradima.
A negde južno, među brdima Toplice i Župe, još raste grožđe koje nosi jednu od najstarijih vinskih priča Srbije.
Prokupac.
Nekada je sa Sokolice prema Prokuplju silazio u koširima na leđima magaraca.
Danas iz podruma izlazi u bocama koje putuju širom sveta.
Promenio se način putovanja.
Priča je ostala.
Otkrijte Srbiju sa NERA
Ako u Srbiju dolazite zbog EXPO 2027, ostavite vreme da upoznate i zemlju izvan izložbenih paviljona.
Njenu prirodu. Gradove. Istoriju. Hranu. Vino. I ljude.
Neke priče o Srbiji možete pročitati.
Prokupac je jedna od onih koje možete i okusiti. 🇷🇸🍷